Сусрет с јесени


Сусрет с јесени

     Одавно се завршио летњи распуст и ђаци су се вратили својим школским обавезама. Док сам једног дана ишао у школу, угледао сам једну веома чудну жену.

     На себи је имала капут од разнобојног лишћа. У руци је држала корпу препуну зрелог грожђа и слатких јабука, које је делила деци. Женама је давала рецепте за припрему зимнице, а деки је саветовала како да испече ракију и направи најукусније вино. Птице селице су напустиле своја удобна гнезда и кренуле у топлије крајеве. Махале су својим крилима, а чудна жена им је пожелела срећан пут. Зауставила ме је док сам пролазио поред ње. Стао сам као укопан. Суво лишће под мојим ногама је престало да шушти. Пришла ми је и закопчала ми јакну. Из џепа је извадила мало ораха и лешника и ставила ми их у торбу. Помиловала ме је по коси. Више се нисам плашио. Чинило ми се да је одувек познајем. Шапнула ми је да пожурим у школу, јер ће ускоро киша. Захвалио сам јој се на свему и убрзао корак.

     Дуго сам још гледао кроз прозор учионице питајући се шта чудна жена ради сада. Вероватно је отишла да помогне веверици у сакупљању хране за зиму, а меди и јежу да пожели леп, зимски сан. Сигуран сам да ћу је опет срести догодине.

Јован Ристић IV3